Ekspolotacijom čvrste biomase, može se rešiti značajan ekološki problem kontaminacije tla, vodotokova i vazduha, koji nastaje na mestu odlaganja otpada iz pilana, drvoprerađivačke industrije, industrije papira, šumskog i poljoprivrednog čvrstog otpada. Tretiranje ove vrste otpada pored rešavanja ekološkog problema, ima značajnu ekonomsku karakteristiku, jer omogućava iskorišćenje energetskog potencijala sadržanog u otpadnom drvetu za kombinovanu proizvodnju električne i toplotne energije.
Iskorišćenje biomase za dobijanje toplotne i/ili električne energije moguće je primenom različitih tehnologija kao što su gasifikacija, piroliza, ORC (Organski Rankinov ciklus), ili klasičnim sagorevanjem biomase u kotlovskom postrojenju sa parnom turbinom.
Gasifikacija biomase je visokotemperaturski proces u kome se čvrsta supstanca biomase u prisustvu kiseonika pretvara u zapaljiv gas (syngas). Nakon procesa gasifikacije gasovita faza napušta reaktor, a čvrsta materija (šljaka, pepeo, ugalj) u zavisnosti od sastava, koristi se kao sekundarna sirovina. Nastali gas se nakon hlađenja i prečišćavanja, skladišti ili direktno sagoreva u kogeneracionom postrojenju.
Piroliza je proces pri kome dolazi do razlaganja organskog otpada pri povišenoj temperaturi u odsustvu vazduha. Tokom procesa dolazi do termičkog razlaganja čvrste biomase, pri čemu nastaje pirolitički gas, ulje i čvrsta faza bogata ugljenikom.
ORC (Organski Rankinov ciklus) se primenjuje za istovremeno dobijanje toplotne i električne energije. Dimni gasovi od sagorevanja biomase prenose toplotu na radni, organski fluid, koji se koristi za pokretanje turbine i generatora.