Waste minimisation and recycling are the key components of modern waste management. In many parts of the world the focus is already shifting from waste management to resource management. This development is drastically changing not only the waste sector, but also the way we produce and consume.
Više od 1.000 tona opasnog otpada u Srbiji na 12 lokacija, uključujući fabrike Prva Iskra i EKO-gas MGS, trebalo bi da bude zbrinuto do kraja godine. Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine za taj posao izdvojiće iz budžeta 230 miliona dinara najavila je, u Privrednoj komori Srbije (PKS), Radmila Šerović, načelnica Odeljenja za upravljanje otpadom.
Reč je o tri projekta koji se odnose na zbrinjavanje „istorijskog otpada”, u Bariču, Šapcu i na još 10 lokacija preduzeća u restrukturisanju, rekla je Šerović na skupu ”Javne nabavke i sprovođenje propisa i standarda u upravljanju otpadom”.U Prvoj Iskri u Bariču ima oko 600 tona otpada, u EKO-gas MGS u Šapcu oko 90 tona, a procene su da na 10 lokacija firmi u restrukturisanju ta količina iznosi oko 500 tona. Otpad će biti dislociran i tretiran na odgovarajući način u postrojenjima u Srbiji ili u inostranstvu. Na teritoriji cele Srbije ima nekoliko hiljada tona opasnog, takozvanog istorijskog otpada, objasnila je Šerović.
Siniša Mitrović, savetnik predsednika PKS rekao je da se procenjuje da je tržište otpada u Srbiji vredno bezmalo milijardu evra, ali da je veliki deo u sivoj zoni. Cilj je da zeleni biznis postane potpuno transparentan i usaglašen sa direktivama EU. U Srbiji je izdato 2515 dozvola za upravljanje otpadom, pravna regulativa u toj oblasti zaokružena je 2010. godine, ali ima dosta prostora za „remont sistema“, kao i otvorenih pitanja koja je neophodno rešiti, istakao je Mitrović.
PKS godinama unazad veliku pažnju posvećuje projektima zaštite životne sredine i važno je da se kompanije, naše članice, uključe u kreiranje regulatornog okvira i predlaganje konkretnih mera za unapređenje poslovne klime, istakao je Dušan Stokić, rukovodilac Centra za zaštitu životne sredine.
Filip Radović, direktor Agencije za životnu sredinu podsetio je na procenu Evropske agencije za zaštitu životne sredine da će se u narednih deset godina, pet puta povećati količina generisanog otpada. Kako je istakao, u Srbiji se godišnje generiše 8,2 miliona tona otpada.
Okrugli sto ”Javne nabavke i sprovođenje propisa i standarda u upravljanju otpadom” u PKS okupio je veliki broj predstavnika javnih preduzeća i nadležnih institucija u Srbiji, kao i eksperte iz inostranstva koji su ukazali na praksu u Evropskoj uniji.
Cilj skupa je sagledavanje problema upravljanja otpadom i iskustava razvijenih zemalja u postupcima javnih nabavki, kao i definisanje predloga konkretnih rešenja. Među temama o kojima se razgovaralo bili su i minimalni uslovi učestvovanja na tenderu za pravna lica koja se bave sakupljanjem otpada – obaveza posedovanja dozvole, broja zaposlenih radnika, adekvatne opreme, postrojenja, logistike i prometa, kao i problemi koji se javljaju u praksi i mogućnosti za poboljšanje celokupnog procesa.
Zaključeno je da bi obavezne godišnje sertifikacije reciklera, po uzoru na praksu u nekim zemljama Evropske unije, omogućile suzbijanje sivog tržišta i pojednostavile kontrolu operatera koji učestvuju na tenderima za zbrinjavanje otpada javnih preduzeća. Sertifikacija operatera postoji u Nemačkoj i Austriji, a nedavno je sa njom započela i Hrvatska. To bi se moglo sprovesti i u Srbiji. U postupcima javnih nabavki veoma je teško proveriti sve učesnike, da li ispunjavaju propisane uslove. Provera je najefikasnija kroz sertifikaciju, koju rade eksterne institucije – rekao je Kaj Opat iz nemačkog Šolc (Scholc) Holdinga.
Podseća da kompanija Šolc posluje u 26 zemalja, od Kine do SAD, kao i da je veoma aktivna u Evropi i na Balkanu. Prema njegovim rečima, Srbija je zrelo tržište, ali legalni operateri imaju veliki problem sa nelojalnom konkurencijom, odnosno sivim tržištem. „U odnosu na poslednji put kada sam boravio u Srbiji, broj sakupljača iz sive zone se povećao. U dijalogu sa nadležnim institucijama moramo da dođemo do zajedničkog rešenja, a ovaj skup je dobar korak u tom pravcu“, ocenio je Opat.
Objašnjavajući postupak sertifikacije, Burhard Bahman iz sektora za životnu sredinu Scholz Holdinga je naveo da ga obavljaju eksterni kontrolori i ukazao na primer Hrvatske. Sa završetkom skrininga i harmonizacijom propisa sa EU, Hrvatska je preuzela određene obaveze, dala kratke rokove za njihovo ispunjenje i omogućila koncesije u oblasti upravljanja otpadom, objasnio je Bahman.
Izvor: http://www.pks.rs/